"Sramota je ukrasti,biti lopov,prevariti,a nije sramota biti go! Da je sramota biti go,ljudi bi se rađali obučeni." govorio je Đenka pre nego što ga je deda Maksimilijan spalio u jednoj od kasnijih scena kultnog domaćeg filma.
Kamo lepe sreće,što bi rekao naš narod,da ga je spalio pre nego što je izgovorio gore pomenute reči,ali avaj. Dramaturgija tog kultnog filma imaće u godinama koje slede,ispostaviće se,proročki uticaj na mlade ljude današnjice. Ispostaviće se da su generacije stasale u vreme štrajkova prosvetnih radnika,usled učestalih sažimanja gradiva,ostale uskraćene za definiciju pojma drama (ta reč se danas najčešće koristi u fenserskom žargonu; "dramiti" - praviti od muve magarca),Đenkine reči shvatile bukvalno. Rečnikom fizičara,po zakonu akcije i reakcije, (takođe moguće žrtve već pomenutog sažimanja gradiva) reakcija,odnosno,posledica su "Sve same sise i gola dupeta! A gde je tu glava?!" što bi rekla Rahela Ferari u još jednom kultnom domaćem filmu. Eh,glava... Glava je nebitna,osim ukoliko je kontaminirana botoksom,armirana zlatnim nitima i dobro upunjena silikonom. E,to već privlači pažnju! Ali to je već neka druga priča,vratimo se mi zadnjicama i grudima. Ipak,to je ono o čemu ,ponosne vlasnice koje nam ih nesebično prezentuju,žele da pričamo. Sledeći primer pevaljki (da,da pevaljki,jer pevačice nikada nisu ni bile),starleta (do skora se to zvalo sponzoruša,prostim jezikom jako skupa prostitutka,ali to nije politički korektno) i mnogih drugih javnih ličnosti nastali su pohotni klonovi savremene (ne)kulture. Kao rezultat imamo gradske trgove,tv sadržaje (da prostite,rijalitije) i naravno razna veselja koja obiluju golotinjom. Pa šta,ako do apsurda predimenzionisane grudi ispadnu tu i tamo?! Takav je silikon,klizi. Pa šta,ako je suknja prekratka?! Prošlo je vreme kada se zbog gole guze crvenelo pred medicinskom sestrom,dok se približava sa injekcijom jugocilina. Pa šta ako dete nabasa na mamin amaterski porno video?! Ona je to uradila upravo,zbog deteta. Još joj je davno Đenka otvorio oči,dok je objašnjavao Kristini i Mirku,kako se ona glumica Nemica u crno-beloj tehnici obogatila,snimajući takve filmove. Tako se i ona žrtvovala,a sve za bolje sutra svoje dece i to u punom koloru veb kamere. Malo li je kao dokaz nesebične roditeljske jubavi?! "A moral,mama?" upitaće dete. "Pa moral-a sam!" odgovoriće požrtvovano majka. A roditelji? Roditelji kao roditelji. Svi lažu,i profesori i rođaci,ma i rođene oči ih varaju. To nije njihovo dete! Pa i ako jeste,sipali su joj nešto u piće. A lepo su joj rekli da ne ide na taj rođendan. Odmah im je bila sumnjiva ta mala,koja ne psuje,ne pije,ne puši,vaspitana i tiha slavljenica."Pa gde to,jebote,može u Srbiji? Mora da nešto krije!" Upropasti im dete...
I tako,nisu kriva deca,nisu krivi roditelji,pa ni profesori,ni mediji ali neko mora da bude. I zato,kriv je Đenka,sledeći put nek pazi šta priča...
