Misli slučajnog prolaznika

1. Ako taj mali,umiljati,predator ne ulovi sebi miša ili kakav drugi prikladan obrok,ne mora za taj    isti obrok da zajmi od komšija,rođaka i prijatelja.Uvek su tu bolećive gazde koje će je nahraniti,obično pristojnim obrokom. Pri tom,još i uspeva da održi prijateljske odnose sa gore pomenutom rodbinom.

2. Zato što mačka zapravo i nema gazdu. Iako ponekad odluči da prespava radni dan,niko joj neće pretiti otkazom i smanjenjem plate.

3. Iako ponekad miševima da sportsku šansu da gricnu vaše nove čizmice,koje ljubomorno čuvate od zajedljivih komšinicinih pogleda,ipak je nećete zameniti,drugom,jeftinijom,mačkom koja će raditi isti posao za manju platu.

4. Zato što ne mora da cepa drva,iznosi pepeo ili plaća račune za grejanje a ipak ljubomorno čuva najtopliji kutak u kući samo za sebe.

5. Zato što ne mora da traži onog pravog ili pravu. Dovoljno je strpeti se,i negde u februaru on ili ona će se već sami pojaviti.

6. Zato što ne mora da brine zbog steriliteta i da li će imati dece. Krajem marta i to se rešava samo od sebe.

7. Zato što ne mora da traži vezu preko kumova,šurnjaja i rodbine preko trećeg kolena,ne bi li  upisala decu u vrtić. Uvek je tu neko iz kuće ko će se rado poigrati i pričuvati male nasledmike,bez prebacivanja zašto ih ne čuva druga baba,odnosno drugi vlasnik.

8. Zato što ne mora da čeka najmanje osamnaest godina da počne samostalni život. Dva meseca posle rođenja,sasvim je sposobna da brine o sebi.

9. Zato što ne mari za knjige i školu. Prethodnih dva meseca joj je bilo dovoljno da nauči sve što joj je potrebno.  

10. Zato što ne mora da traži posao. Dovoljno je da dođe na prag nekoga ko ima problema sa miševima i eto njoj stana i hrane.

Naravoučenije: U našem narodu postoji verovanje,da ukoliko vam mačka sama dođe u kuću i tu ostane,donela vam je sreću. Čikam vas da dođete nekome na vrata i kažete mu,da ćete mu loviti miševe sledećih petnaestak godina u zamenu za stan i hrani, i da ćete mu tako doneti sreću.  

"Sramota je ukrasti,biti lopov,prevariti,a nije sramota biti go! Da je sramota biti go,ljudi bi se rađali obučeni." govorio je Đenka pre nego što ga je deda Maksimilijan spalio u jednoj od kasnijih scena kultnog domaćeg filma.

Kamo lepe sreće,što bi rekao naš narod,da ga je spalio pre nego što je izgovorio gore pomenute reči,ali avaj. Dramaturgija tog kultnog filma imaće u godinama koje slede,ispostaviće se,proročki uticaj na mlade ljude današnjice. Ispostaviće se da su generacije stasale u vreme štrajkova prosvetnih radnika,usled učestalih sažimanja gradiva,ostale uskraćene za definiciju pojma drama (ta reč se danas najčešće koristi u fenserskom žargonu; "dramiti" - praviti od muve magarca),Đenkine reči shvatile bukvalno. Rečnikom fizičara,po zakonu akcije i reakcije, (takođe moguće žrtve već pomenutog sažimanja gradiva) reakcija,odnosno,posledica su "Sve same sise i gola dupeta! A gde je tu glava?!" što bi rekla Rahela Ferari u još jednom kultnom domaćem filmu. Eh,glava... Glava je nebitna,osim ukoliko je kontaminirana botoksom,armirana zlatnim nitima i dobro upunjena silikonom. E,to već privlači pažnju! Ali to je već neka druga priča,vratimo se mi zadnjicama i grudima. Ipak,to je ono o čemu ,ponosne vlasnice koje nam ih nesebično prezentuju,žele da pričamo. Sledeći primer pevaljki (da,da pevaljki,jer pevačice nikada nisu ni bile),starleta (do skora se to zvalo sponzoruša,prostim jezikom jako skupa prostitutka,ali to nije politički korektno) i mnogih drugih javnih ličnosti nastali su pohotni klonovi savremene (ne)kulture. Kao rezultat imamo gradske trgove,tv sadržaje (da prostite,rijalitije) i naravno razna veselja koja obiluju golotinjom. Pa šta,ako do apsurda predimenzionisane grudi ispadnu tu i tamo?! Takav je silikon,klizi. Pa šta,ako je suknja prekratka?! Prošlo je vreme kada se zbog gole guze crvenelo pred medicinskom sestrom,dok se približava sa injekcijom jugocilina. Pa šta ako dete nabasa na mamin amaterski porno video?! Ona je to uradila upravo,zbog deteta. Još joj je davno Đenka otvorio oči,dok je objašnjavao Kristini i Mirku,kako se ona glumica Nemica u crno-beloj tehnici obogatila,snimajući takve filmove. Tako se i ona žrtvovala,a sve za bolje sutra svoje dece i to u punom koloru veb kamere. Malo li je kao dokaz nesebične roditeljske jubavi?! "A moral,mama?" upitaće dete. "Pa moral-a sam!" odgovoriće požrtvovano majka. A roditelji? Roditelji kao roditelji. Svi lažu,i profesori i rođaci,ma i rođene oči ih varaju. To nije njihovo dete! Pa i ako jeste,sipali su joj nešto u piće. A lepo su joj rekli da ne ide na taj rođendan. Odmah im je bila sumnjiva ta mala,koja ne psuje,ne pije,ne puši,vaspitana i tiha slavljenica."Pa gde to,jebote,može u Srbiji? Mora da nešto krije!" Upropasti im dete...

I tako,nisu kriva deca,nisu krivi roditelji,pa ni profesori,ni mediji ali neko mora da bude. I zato,kriv je Đenka,sledeći put nek pazi šta priča...

"Hoću da i ja kažem nešto za dnevnik!" već čuvene reči Viljuške,lika kojeg je Manda fantastično odigrao u jednom od najdirljivijih domaćih filmskih ostvarenja (kako se sad to popularno govori) najbolje opisuju moj motiv za pisanjeg ovog teksta. Ipak i ovaj blog sam počeo da pišem kao svojevrsnu kritiku društvu.

Upravo taj popularni govor svih onih koji se pojavuju u medijima uspeva da zaseni bogatu istoriju srpskog i svih ostalih naroda sa kojima delimo poslednje zrno hleba i poslednji pedalj zamlje koja je sve manja. Mučno mi je bilo čitati podsećanja da je Beograd na zapadu čuven po splavovima i noćnom životu a sve u cilju kritike šatro komičarke Čelsi i objašnjenja kako nije ovde tako crno kao što tamo preko bare misle o nama. Trebalo bi da se ozbiljno zabrinemo ako su splavovi i silikonske "lepotice" ono što bi trebalo da nam osvetla obraz. Vraćajući se kući preko grane stranci osim mamurluka sa sobom nose uspomenu na razvratne,često maloletne devojke,iskvarcovanih tela do stadijuma dobijanja raka kože koje se dave u litrima alkohola. Slika koju na taj način razvijamo govori o nama da se za desetostruko manje novca nego u bilo kojem drugom evropskom gradu za jedno veče i na jedno veče može "privesti" devojka ili više njih i to samo uz pomoć alkohola i svetlucavog ključa hotelske sobe. Više od svih lekara,naučnika,humanista,umetnika,vladara i diplomata starog vremena koji su doprineli stravanju karte  sveta onakve kakva je danas i postavljanu standarda i danas nedostižnih u svojim oblastima,pominju se "Exit" i dragačevski Sabor trubača. Lično nisam  ubeđen da će neko prevaliti hiljadu,pa skoro i dve hiljade kolometara do male dragačevske varoši podno Jelice da bi svoj muziči mazohizam zadovoljio slušajući zvuke limenog instrumenta koji je video samo na filmu dok se iz njega duž prerije razvija poziv na još jednu bitku i etničko čišćenje indijanaca. Veliki procenat "festivalskih" turista ne bi znao na karti sveta da pokaže Srbiju a još manje Guču da nije lako dostupnih i jeftinih opijata i alkohola koji teče ulicama. Najdraža uspomena koju ponesu odavde je flaša rakije koju prošvercuju preko otvorenih evropskih granica i podmitljivih domaćih carinika. Mali broj tih istih turista se potrudi da sazna a još manje da zapamti ime tvrđave u Novom Sadu čije su zidine polivali telesnim izlučevinama. 

Dakle,molio bih dušebrižnike da pre sledeće izjave bar prelistaju neki od udžbenika istorije pa ako treba i da zamole nekog đaka da im ispiše par reči o svima koji su ostavili traga u našoj i svetskoj istoriji a potiču sa ovih prostora. 

Vođen demagogijom i terminologijom domaćih političara a izložen diplomatskim pritiscima  iz okruženja (čitaj,bliže i dalje familije) a u vezi sa priključivanjem i prijemom novih članica (tačnije članice) u uniju (bračnu,naravno) odlučio sam da usvojim evropski model postupanja u takvim i sličnim situacijama. Komesar za proširenje i pridruživanje (odnosno ja) na vanrednoj sednici održanoj odmah po završetku drugog dnevnika na nacionalnoj nam televiziji,doneo je zaključak u kome se navodi sledeće:

Uzimajući u obzir trenutnu finansijsku i bezbedonosnu situaciju sa posebnim osvrtom na geopolitičku i teritorijalnu situaciju na širem području porodične imovine a u vezi ograničenog teritorijalnog integriteta izvodi se zaključak da trenutno nema mogućnosti za prijem nove članice na ionako nejaka,finansijskom krizom oslabljena i krhka pleća mene kao člana predsedavajućeg unijom. Izuzetno,prijem nove članice  može se razmotriti ako ispuni stroge uslove  a u cilju smirivanja diplomatskih odnosa u okruženju pri čemu po ispunjavanju uslova dobija tek status kandidata za pridruživanje.

Prvi i osnovni uslov je lociranje i hapšenje ratnog zločinca poznatog pod šifrovanim imenom "Tašta",optuženog za pokušaj infiltriranja u uniju sa ciljem da nametne i lobira za jednostrana rešenja čime bi ostvarila protiv pravnu i protiv moralnu duševnu satisfakciju odnosno korist. U cilju bržeg lociranja i hapšenja  optužene,saučesniku (koji je to postao samo jer je doveden u zabludu od strane optužene) koji se odaziva na šifrovano ime "Tast" dati imunitet i status svedoka saradnika i odobriti mu bez vizni ulazak u uniju pri čemu period između dve posete ne sme biti kraći od 3 (slovima,tri) meseca. Za vreme boravka na teritoriji unije ukazati mu gostoprimstvo i obezbediti mu dovoljne količine domaće prepečenice,čvaraka i kavurme a radi njegove zabave obezbediti mu susrete sa visokim predstavnicima unije,odnosno unucima.

Po hapšenju optužene obezbediti joj fer i korektno suđenje nakon čega je uputiti na izdržavanje kazne pritvora ne duže od 50 i ne kraće od 27 godina. Lokacija za izdržavanje kazne u javnosti je poznata kao "Taštino rodno selo" a pozicionirana je na divnim obroncima pred sam vrh jedne od naših najviših i najmanje naseljenih planina. Osuđenoj obezbediti najdraže kulturne i obrazovne sadržaje u vidu pretplate na omiljene tv kanale,bogate rijaliti sadržajima,latino i turskim sapunicama i omiljenim muzičkim emisijama "Grand" produkcije.

Drugi uslov koji je neophodno ispuniti tiče se poboljšanja privrede i izvoznog potencijala sa naglaskom na razvoj prehrambene industrije i povećanje proizvodnje domaće,organske hrane. Kandidatkinji treba pružiti pomoć u vidu stručne literature i organizovati posete i uvid u tehnološke postupke domaće prehrambene industrije. Takođe obratiti pažnju na primenu sanitarne zaštite i ispunjenje elementarnih sanitarnih uslova kako u prehrambenoj industriji tako i u jedinicama za stanovanje.

Po ispunjenju gore navedenih uslova razmotriti davanje statusa kandidata za pridruživanje. Članici odobriti status punopravnog člana kada opstanak unije bude u stranoj diplomatiji doveden u pitanje i kada upliv razvijene prehrambene industrije i sanitarne zaštite na visokom nivou bude mogao da pomogne opstanku unije.

Odavno mi se jedna zamisao mota po glavi i nekako se uvek spontano javi sa prvim a boga mi i poslednjim hladnim danima. Naravno i danas dok sam stajao na vetrometini i dok mi je hladan vetar ledio uši nezaštićene beretkom i dok su mi prsti trnuli a telo pokušavalo da uprkos drhtanju ostane u stavu "mirno" zamisao se ponovo javila,spontano i ničim izazvana. Ne znam koliko puta sam ponovio u sebi meni već dobro poznatu frazu: "Mrzim zimu!" Ili samo zima ne voli mene? Ipak,voleli se mi ili ne zima ima svoje ćudi a tako izgleda i majka priroda. Da se razumemo,jako volim i nadasve cenim majku prirodu i sve lepote koje nas okružuju. Čak i ovaj zimski pejzaž budi osećaj spokoja i uhvatim ponekad sebe kako hvalim lepotu pomenutog pejzaža ali ipak... Ipak se ponekad zapitam da li je (priznajmo sada već ostarela) majka priroda (A pri tom ne mislim na onu Majku Prirodu iz šou programa "Ćao Darvine" ako je se sećate. Ona je sve bila ali ne i ostarela.) možda upravo u ključnom periodu kada je uređivala tok i poredak stvari zašla u menopauzu pa je recimo bila zbog nečega kivna na ljudski rod. Možda joj je neki vragolan a sasvim moguće i neki praotac našeg naroda slomio srce,jer mi smo ipak,priznaćete vični tome da napravimo glupost i naljutimo šefove,direktore,supružnike pa zašte ne i majku prirodu? Dakle,stojeći na vetrometini kroz glavu mi prolazi misao da smo nepravedno uskraćni za jednu divnu stvar-zimski san! Kao dete učili su me da nije lepo zaviditi drugim ljudima ali mi ništa nisu rekli za životinje pa zato ja eto zavidim medvedima! Kako su samo te nežne zveri naših planina povlašćene... Na stranu to što ih deca vole,što spavaju sa njihovim plišanim kopijama,što mister Bin ima jednog takvog plišanog za najboljeg druga,što Vini Pu pojede meda više nego što ću ja ikada pojesti ali zimski san ne mogu da im oprostim. Zamislite samo da sa prvim zimskim danima možete da se uvučete u toplu i zamračenu sobu,propustite svo blato,ružno i golo drveće,probleme sa jutarnjim paljenjem automobila i struganje leda sa stakala onako bunovni tek ustali iz kreveta... Zamislili? E sad zamislite da se budite sa prvim prolećnim danima,cvrkutom vrabaca pod prozorom,a kada izađete napolje dočeka vas vedar i sunčan dan,olistalo drveće i procvetalo cveće... Znam,dobro zvuči ali to nije sve! Medvedi imaju još jednu prednost u odnosu na nas. Oni njihovo salo i pivski ili u njihovom slučaju verovatno "medni" stomak ne moraju da pogledaju kada se probude na proleće. Probude se u top formi,protegnu i izađu napolje tako zategnuti i simpatično rundavi da nešto pregrizu a možda i upoznaju srodnu dušu koja neće moći da im zameri što imaju stomak,što su sve slave i zimski krkanluci ostavili traga na njihovo telo. Razmišljam tako i zavidim im... Mmm,protegnem se i izađem na topao prolećni dan zategnut,odmoran i pun energije. Prošetam i plažom i ne moram da uvlačim stomak,potpuno opušteno priđem još uvek sanjivoj komšinici podelimo porciju meda ili bobica recimo. Kako dobro zvuči da ne moram da vodim računa o kalorijama, dobu dana kada ću jesti,najzad mogu bezbrižno da provedem leto. A onda naravno dođe i jesen sa svim svojim čarima u vidu džemova,slatkog,svinjokolja,kobasica,kavurmi i svih sličnih nama dragih kaloričnih obroka. Mirne duše da se čovek ugoji i sa prvim hladnim danima da zaspi tako srećan i debeo. A na proleće sve iz početka... I sada vi meni recite da li je to fer prema nama sirotim malim ljudima...